7.1.2019.

Свети Сава

Приближавајући се полако Божићној радости славља рођења Живота, сећамо се увек и са изразитом радошћу нашега учитеља, и путеводитеља Саве. Зашто је толико наш род задужио Сава Српски, зашто га толико помињемо и молитвено му се обраћамо? Одговорити на то до краја би било немогуће!

На имену, делу, и наслеђу великога светитеља, поред свеколике његове присутности у нашим животима, култури и изграђеним темељима цивилизације Срба лежи тајна. Поменута тајна није ништа друго до ли сам Сава Немањић, принц Хума и господар Захумља, а потом скромни монах светогорски, и на концу просветитељ и првостолни архиепископ ,,Свих Српских земаља и Приморских“.

Сава, син Немањин, представља тајну ни због чега другога до ли због самог тога јер је он темељ свега врлинског и доброг у Српству. Ако ли тражиш првог учитеља-пронаћићеш Саву, ако тражиш првог професора- на катедри опет седи Сава, ако тражиш храброг хероја који чуда чини у сред метежа немирних времена – опет ћеш угледати Саву Немањића. Пак, ако тражиш у немиру света наду - ето те опет, никоме другоме, но до ли Сави Неманићу.

Падајући молитвено у поштовању пред његов невидљиви небески престо. И тада ће те Сава подићи и даће ти у животу наду, и веру. Вера је можда највећи дар који нам је у амнет наслеђа Велики Сава оставио. Све кад прође, вера неће. Кад све буде побеђено, вера ће ипак последњи победитељ бити. Онда када умру и наде, и кад се потроши снага, васкрснуће и опет ће се изнова, и изнова рађати најмоћније стање људског духа, стање вере, Православне.

У сагледавању тајне тог чудесног бића, и изванредне личности Саве Српског, највећу заслугу можемо видети у даривању Православља нашем националном бићу. Онда када се Српска култура, као и сам народ колебао коме ће се прикључити, да ли ка Латинској цивилизацији Европе и Рима, или ка Византијској цивилизацији Истока и Православља, Сава је својом светлом личношћу направио пресек колебања, и заувек нас одредио за сва времена.

Доневши самосталну Српску цркву у наше земље, Сава је начинио нама дар за сва поколења. Подижући храмове они су постали уточишта за све потребите, за све оне којима је потреба заштита, помоћ у тами света. Доносећи Цркву, Сава је донео радост, и светло место мрака. Схватајући потребу и задатак школства, наш Учитељ је просвећивао народ, силазећи у њега.

Podelite ovu stranu:
 

© Основна школа „Горња Варош“, Земун - Сва права задржана. | Израда сајта: Kio d.o.o.