У оквиру Књижевног кутка представљамо песму ученице V разреда, Милице Дићко, која је свој рад написала самостално. Својим стиховима показала је маштовитост, осећајност и љубав према писању.
Кад срце говори
Неко носи сунце у џепу,
неко сенку у ципелама.
Сви ходамо истим путем,
ал’ са различитим тишинама.
Постоје речи које се не кажу,
већ живе у погледу и даху.
И снови што ноћу ме траже храброст,
него веру, тиху и јаку.
Кад срце говори, свет успори
и трен постане вечност мала.
Тада и страх престаје да боли,
јер истина никад није лагала.
Не треба глас да би се чуло,
ни доказ да би се знало.
Најважније је увек било
оно што је искрено и стало.
Милица Дићко, ученица одељења V/3
